Hitovi moga sina

Moj sin prosto odiše hitovima. Ponekad mi djeluje da je na nivou Dine Merlina i Tom Jones-a.

Baš prije neki dan kaže da neće više da ide na trening. Pitam ga zašto. Ne sviđa mu se? Kaže:” Vi uživate, a ja moram da treniram!” Da uvedem u poentu… Mi ga čekamo u kafiću pored i pijemo kafu, a on se jadan znoji na treningu.

Proljetos, kod tete Milice na vježbama dotakli su se teme kako rode donose djecu. I on njoj kaže:” Ja nemam dimnjak, ja imam radijatore… Nemam ono gdje se loži vatra!” Tvrdi da ga nije mogla roda donijeti jer ga nije imala kuda spustiti u kuću.

Sjedim ja jedan dan i plačem. Izgorio mi je ručak, umorna sam i ne znam šta bih drugo napravila… Kaže mi sin:” Mama kupit ćemo mi, a ti se odležavaj kući.” Suprug ga je podržao u naumu.

Eto tako… Moj sin je “mindža kajboj” koji kad ga zovem:” Hajde na spavanje!”, po hiljaditi put kaže: “Haj hodam!” I onda kad legne objašnjava mi kako on sanja:” Ja sanjam i strašni film napravim u svojoj glavi i onda mi se on odvija…”

Djeca su čudo svijeta, a ovo moje čudo mi je najčudnije od svih. Vjerovatno jer je moje čudo nad čudima.